Вечерња служба за Цвети почела је у 16. Часова, када се у Вучјанском храму окупило око 150 људи од којих су бар половина била деца. Храм је био мали да прими све који су дошли. За време литијских стихира народ кренуо у трократни опход око храма. Сви су носили врбове гранчице, а појци су певали песму: „Благословен који долази у име Господње, Бог је Господ и јави се нама, АЛИЛУЈА.“ Након литије на вратима Храма, отпеван је тропар празника, после кога је свештеник одржао беседу. У беседи је подсетио људе на то како је „Цар славе,“ дочекан у Јерусалиму праћен поклицима деце која су у њему препознала Спаситеља света, а за време ког догађају су многи од родитеља те исте деце смишљали заверу против Христа. Указао је и на то како, почев од овог празника ми се стално подсећамо на две реалносити које се сукобљавају како у историји, тако и у сваком човеку: То су ослобађајућа реалност Царства Небеског и реалност света која је оптерећена, нормама, обичајима, традицијом, формом и многим другим стварима које потамњују бит ствари и циљ постојања. Након беседе је дат отпуст, али су многа деца остала играјући се испред храма све док није пао мрак. Они који нису били на богослужењу долазили су у храм до касних вечерњих сати.
На сам празник „Цвети“ Литургија је служена у капели Св. Петке у Жабљану, уз присуство од око педесетак људи из Жабљана и Вучја. Најављена је недеља страдања Христовог, а кроз беседу је указано да никада не смемо изгубити из свести цену којом смо плаћени да бисмо били ослобођени од стега смрти. Подсећање на ту цену смо требали да остваримо кроз Богослужња страсне седмице.
Страсна седмица је птпочела Пређеосвећеном Литургијом на којој су се пароси Чукљенички и Вучјански заједно са парохијанима ове две парохије окупили у Белом Потоку.
На Велики уторак, који дан се поклопио са празником Благовести литургија је служена у Вучјанском храму.
Велике среде парох чукљенички, јереј Игор Аризановић, нас је почаствовао својим присуством у Вучју, када је нешто после дванаест сати служио пређеосвећену Литургију у Храму св. Јована Крститеља.
На Велики четвртак, у подне је служена Литургија Св. Василија Великог у вучјанском Храму, уз присуство од тридесетак људи. Највеће окупљање тога дана било је на Великом бденију које је служено у Жабљану од шест сати увече. Пошто у жабљанском храму нема струје, то је богослужења и читање Еванђеља уз светлост свећа учинила атмосферу још мистичнијом и подсетила нас је на ноћ када је Христос изговорио своју „Првосвештеничку молитву“ знајући какво му страдање и смрт, али и тријумф од тога трнутка предстоје. На бденију се окупило између 150 и 200 људи, али је народ долазио у храм, палећи свеће до касно у ноћ.
Велики петак је отпочео служењем Царских часова од 7 часова ујутру. На јутарњем богослужењу присуствовало је око 20 људи, док је на Вечерњој служби која је служена од 16 часова било око 100 душа, али су многи долазили након службе да целивају Плаштаницу.
Након вечерње службе док се народ разилазио кућама, они који су били упорнији кренули су заједно са својим парохом у Чукљеник, где смо зајадноички окупили да бисмо служили Статије. Богослужење је почело нешто после 19 часова и трајало је до касно у ноћ. На служби смо се подсетили на плач мироносица, на тугу Христових ученика, на бежање од Христа, на безумље у које човек може доспети, када га понесе маовно лудило, које не преза од тога да дигне руку на Онога који га је животом наградио. На крају службе је Плаштаница, пронесена литијски око Храма.
На Велику суботу, је Литургија Св. Василија Великог, служена од 14 часова. Пред литургију је обављен опход око храма са Плаштаницом, а она положена на Часну трпезу. Већ тада је почела да се осећа радост тријумфа живота и да се осећа атмосфера празника. На литургији су била обављена два крштења, а окупио се и велики број људи.
Тачно у поноћ отпочело је Васкршње јутрење. Полуноћница се читала према свећама које су у рукама држала два појца, а поред тога у храму је пламен горео само на кандилима и олтарским свећама. Након прочитане плуноћнице, свештеник је изашао са пламеном кроз царске двери, а народ је прилазио са свећама у рукама и узимао пламен, након чега су се огласила звона и кренуло се у литију око храма, са песмом: „Васкрсење Твоје Христе, Спасе“ Неких 30 – 40 људи се окупило те васкршње поноћи и отпојало најрадосније јутрење, произносећи стихове о тријумфу над смрћу Васкрслог Христа.
У осам сати ујутру на сам празник Васкрсења служена је Литургија. Литургију су Служили надлежни парох и протојереј Срба Даниловић, пензионисани свештеник у пензији. Вучјански храм је био мали да прими све који су се окупили тог јутра. Око 200 људи је узело учешћа у заједници Тела и Крви Спаситеља света. На Васкршњој Литургији је обављено миропомазање новокрштених. А након литургије, крштено је још двоје новорођене деце. Иако није био организован никакв програм, народ се у великом броју задржао и после литургије. Заправо, двориште храма је у току целога дана било испуњено присуством људи.
На Светли понедељак је служење Литургије било планирано у Горини, али због немогућности да се тих дана дође до храма св. Пантелеимона, збох набујалих река, литургија је служена у Вучју. На Светли уторак, литургија је служена у капели св. мученице Марине у Брзи. Литургији је присуствовало око 30 људи, мештана.
На Источни петак, литургија је служена у храму св. Петке у Жабљану, у који дан је један од сабора при том храму. Окупило се се око 70 душа. Литургију је служио јереј Марјан ристић, парох рударски, а саслуживали су му јереј Игор Аризановић, јереј Љубиша Костић и надлежни парох. Јереј Далибор Стефановић, нам се придружио у току литургије, узевши учешће за певницом. Након заамвоне молитве обављена је литија око храма, након које је пререзан славски колач. Домаћин, г-дин Тројан Илић из Жабљана приредио је трпезу за окупљене након литургије.
У исти дан је обављена литија у засеоку Збежиште, најстаријем насељеном делу данашњег Вучја, које данас има само три активна домаћинства. Литијску Молитву у присуству тридесетак људи обавили су јереј Љубиша Костић свештеник из Лесковца и парох вучјански: јереј Александар Срнић. Овом литијом је завршен круг празничног славља. Остаје нам само, да се поучени овогодишњим искуством, за нардну годину још боље организујемо у дочеку и слављу празника Васкрсења Христовог.