У четвртак 09. августа, када прослављамо Светог великомученика Пантелејмона, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у једном од најстаријих храмова у граду Нишу – цркви Светог Пантелејмона. Владики су саслуживали свештеници из Епархије нишке и гости – из Инзбрука архијерејски намесник западно аустријски отац Александар Столић и из Санкт Петерсбурга ђакон Вјачеслав Ли (пореклом корејанац, руски држављанин).
Једна од пет нишких општина носи име по овом светитељу – градска општина Пантелеј и они овај дан прослављају као своју крсну славу. Светој архијерејској Литургији је присуствовао председник градске општине г. Братимир Васиљевић са својим сарадницима, као и представници Војске Србије, јавног и културног живота града Ниша. Није претерано рећи да је црква била препуна верног народа који је узео учешће у Светој Литургији, а кроз порту храма се већ неколико дана слива река људи који у реду прилазе и целивају икону Светог Пантелејмона, заштитника овог краја.
На крају Свете Литургије, Владика нишки је поучио присутни народ речима из живота Светог Пантелејмона, упоредивши данашње генерације са животом овог и других светитеља и Светих мученика који „показују какви треба да будимо, да се трудимо… и да се молимо Богу да дометне уља у кандила наше вере, да наша вера буде јача, чвршћа, боља, чистија…“
Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније
Претходног дана, Његово Преосвештенство је у овом храму служио и празнично бденије уз саслуживање братства храма и присуство бројног верног народа.
У краткој изјави за радио Глас Епархије нишке, гост из Санкт Петербурга ђакон Вјачеслав Ли, који је тренутно студент на Православном Универзитету у Москви, поделио је своје утиске и дивљење како је народ за овај празник испунио цркву, рекао како он осећа да је Бог у срцима људи и изразио своју велику радост што је данас био гост на овом светом сабрању.
Тачан период градње оригиналног храма на чијим темељима се данас налази обновљена црква Светог Пантелејмона није лако одредити, али се зна да је још Стефан Немања био задужбинар до тада скромног манастира подигнутог на овом месту, да би захваљујући томе та грађевина постала једна од најмонументалнијих цркава тога доба и поредила се са самом Студеницом. Поред овог храма дошло је до историјског сусрета великог жупана Стефана Немање и немачког цара Фридриха Барбаросе 27. јула 1189. године, када је Барбароса кренуо у Трећи крсташки рат за ослобођење Јерусалима. Том приликом, кажу неки историчари, потписан је међусобни уговор о пријатељству. Храм је до темеља порушен током Отоманског ропства, а нови далеко скромнији је сазидан 1878. године. 2008. године, на Архијерејској Литургији освештан је темељ новог дела храма који је на постојећу црквицу са источне стране дозидан, а 2010. године служена је прва света Литургија у новом делу храма, коју је служио Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј.
{oziogallery 1759}