КУЛТУРНИ ПРОГРАМ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА, ПОСТ И ДЕЦА, ИСКУСТВА ИЗ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ

800x600 svetosavski dom u Nisuветосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Двадесет пето по реду предавање, на дан 20. јуна, одржано је на тему ''Пост и деца, искуства из верске наставе''. Предавачица је била Марина Ђокић, дипломирани теиолог и вероучитељица.

РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА:
Након уводних података о текућем Петровском посту, предавачица је отворила питање да ли деца уопште треба да посте и на који начин. Не постоје посебни канони који се овом темом баве. Начин поста једног детета зависи од његових родитеља, на којима, што се тог питања тиче, стоји велика одговорност. Родитељи понекад одлазе у две крајности, које обе имају душегубне последице. Једна крајност је приморавање детета на пост, а друга занемаривање поста. Деца су у најнижим узрастима разрешена поста. Како расту, она се постепено привикавају, угледајући се на пример који дају родитељи. Свети Јован Златоусти каже да је свака породица једна мала црква. Нема разлога да родитељи посте и причешћују се, а да деца то не чине. Постоји више етапа у детињству, тако да из тог разлога нема једног универзалног принципа који би важио за све његове фазе. Ни у једној од њих не препоручују се сила, претеривање, претња и уцене упућене детету. Разлог довођења у цркву и причешћивања деце тиче се њиховог духовног живота и раста.
Предавачица је у наставку изнела неколико детаља о пракси причешћивања деце. Када се ради о исповести, важан је разговор родитеља са дететом, у којем се детету објашњаваа шта је то грех и у чему је смисао исповедања. Рад са децом на верској настави носи много искушења, која после свега доводе до необјашњиве духовне радости. Неопходно је довијати се на различите начине ради задобијања пажње деце. Вероучитељ мора да употреби много вере, љубави и креативности у осмишљању часова. Онда долази до изражаја креативно мишљење код саме деце. Кроз игру и примере деца најбоље уче – истакла је вероучитељица Марина Ђокић