Црнољевачка парохија

Седиште парохије:

Адреса: - 18360 Сврљиг, село Црнољевица

Тел.-факс: - 018 611 758

Е-пошта: - 

Парох

Zoran Sudimac

Парох: -јереј Зоран Судимац, 

моб.:  064/3618970

Е-пошта: - 

Биографија:
     Јереј Зоран Судимац рођен је 23. априла 1959. године у селу Ћелије код Крушевца од оца Томислава и мајке Миле. Основну школу завршио је у Златарима код Бруса, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 27. јануара 1985. године ступа у брак са Весном Лазаревић са којом има двоје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 15. септембра 1985. године у храму свете Петке у Мајдеву код Крушевца, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 27. септембра 1985. године у храму светих Архангела у Нишу и постављен је на парохију у Великом Боњинцу. Благословом епископа Иринеја премештен је на парохију у Црнољевици.

Парохија

Парохију сачињавају села:

Црнољевица, Белоиње, Рибаре, Округлица, Гулијан,  Лозан, Периш, Манојлица, Влахово, Луково, Извор, Бурдимо, Околиште, Бучум, Тијовац и Гушевац.

Распоред богослужења:

Храмови при овој парохији:

Crnoljevica

Храм Успенија Пресвете Богородице у Црнољевици
      Храм Успење Пресвете Богородице смештен  је у средњем делу села. На храму су  извршена новија дограђивања. Од старог објекта сачуван је само задњи апсидални део. Историјски извори указују на дубоку старост храма. Према подацима из пописа сакралних објеката нишке епархије из 1899. године, храм у Црнољевици Успење Пресвете Богородице зидан је за време Немањића.То потврђују и подаци о постојању села у XV веку. Село Црнољевица се први пут помиње у турском збирном попису Видинског санџака из 1466. године. У том најстаријем сачуваном попису сврљишког краја записано је, под нешто измењеним називом, село Црнилевце, које спада под Сврљиг, породица 25, неожењених 5. Село је улазило у састав тимара Јакуба, сина Бахшије.


Gulijan

Храм светих Апостола Петра и Павла у Гулијану
     По запису који се налази на прагу храма, сазнајемо да је храм израђен 1933. године. Мештани казују да је на овом месту постојао мањи храм подигнут у другој половини XIX века. На звону храма записана је 1894. година. Храм је живописан 1933. године. У порти храма сачувана су два камена већих димензија, висине око два метра. Први камени крст је од пештера, са три полулопте и без икаквих орнамената. На њему је записано: „Свето Вознесење Христово слави село Гулијан под владом књаза српског Михаила Обреновића III 1868. лета.“ Други крст је од сиге и представља надгробни споменик на коме се запис веома тешко чита, због оштећења: “ Свети раб Пимен (?)“. Споменик је највероватније из средине XIX века.


Manojlice

Храм светих цара Константина и царице Јелене у Манојлицу
      На месту званом Заједница, око 1,5 км источно од Манојлице, крај речице, а у подножју шумовитог узвишења, смештен је у прелепом амбијенту храм светих цара Константина и царице Јелене. У ограђеној порти много зеленила и старих храстова и борова. Храм је већих димензија. Поседује велику полукружну апсиду, која се пружа по читавој ширини и висини храма. Према запису у летопису храма у селу Гулијан, помиње се храм светих цара Константина и царице Јелене у Манојлици 1848. године. Недалеко од храма постоји зграда старог конака,настала највероватније половином XIX века. На улазним вратима храма стоји натпис на мермерној плочи: Црква и звонара обновљена 1989. године.  





Crkva u Izvoru

Храм свете великомученице Петке у Извору
      Храм свете Параскеве на Врелу налази се на око два километрара југоисточно од села Извор. Храм је подигнут  1861. године. Иконе на иконостасу  насликане су 1861. Године највероватније руком Милије Марковића, аутора живописа и иконостаса Цркве у Бољевцу. Изнад улазних врата храма налази се мања плоча са записом: „1866. година.“ Година изградње храма назначена је арапским и римским бројевима. Испод године исписани су ћирилицом почетна слова која значе:  Михајло Обеновић III књаз Србије живља српског господара. Храм је подигнут на почетку друге половине XIX века,када се сврљишки крај већ налазио у саставу Србије и када је у Србији отпочела обнова српског стила у архитектури. Овај храм има сличности са Црквом у Бољевцу и са неким Црквама у околини Београда, посебно са Црквом у селу Винча, подигнутом 1852. године и у Великој Моштаници из 1858. године. Архитекра и протомајстор објекта није познат. Нема података да је у Министарству грађевина Кнежевине Србије пројектован овај храм, пошто су такви пројекти рађени тек осамдесетих година XIX века. Највероватније је овај храм градио неко од протомајстора из Македоније. Могуће да га је градио Андрија Дамјанов, који је 1857. године, започео радове на Саборној цркви у Нишу. По својим архитектонским вредностима, посебно што спада у ред објеката обновљеног српског стила, храм у Извору представља објекат вредан заштите. Због тога је 1986. године стављен под заштиту државе.




BeloinjeХрам светог Апостола Марка у Белоињу

Епархија нишка