Турековачке парохије. Храмови у парохијама

turekovacХрам Сабора светих Апостола у Турековцу

Они који су градили Цркву турековачку, ако нису задржали празник од старе Цркве која је била ко зна од када срушена, онда су они заиста изабрали предиван празник за славу своје лепе Цркве. Зато је епископ Николај Велимировић сакупљеним парохијанима ове Цркве испред Саборне Цркве у Лесковцу 1937. године рекао да је то заиста велика слава. Иако није записано, зна се да је ову Цркву саградио неимар Андреја Дамјановић. Андреја је био родом из Папрадишта код Велеса. Вероватно да су Турековчани упознали Андреју када је 1844. године градио Цркву у Печењевцу. Између осталог он је саградио Цркве у Сарајеву, а исто тако и Цркве у Нишу, Штипу и Смедереву. О градњи Цркве имамо неколико записа по богослужбеним књигама старог учитеља Стојана Поповића. По минеју за јул- август : „Знамо како се направи Црква: на 1845. год. И потом кад се загради и направи конак- настојник и поп Илија и попа Ђорђе поп Станковић.“ Посао око изградње лепе Цркве која је грађена натемељима старе Цркве, стајао је веома скупо, али народ иако сиромашан и сам становао у примитивним кућама покривеник сламом, није жалио да последњу пару да за своју Цркву, своју богомољу. Црква је подигнута у облику лађе са нешто суженим високим сводом, вешто изграђеним од дасака, што је веома интересантно. Свод о коме је реч, изгледа да је касније изграђен, а да такав није био 1845. године. На њему је у централном делу фреска Саваот, једина у целој Цркви. Зидови од крова изграђени су од камена дебљине 100цм. Црква је споља широка 12м, дугачка 25м, а висока око 15м.
Оно што је најдрагоценије у овом храму је иконостас уметничке вредности, није познато ко је градио ово дело, али је познат уметник, аутор свих икона на њему. Срећна околност је хтела да Црква у Турековцу добије живописане иконе прворазредне вредности из чувене уметничке школе или боље црквено- уметничког центра у Самокову.
Није познато колико је плаћено за ово неоцењено дело благо уметницима из Самокова, али се лако може утврдити да су неке иконе особито престолне, поклон појединих лесковачких еснафа, да су они плаћали за израду једног броја икона. У Цркви турековачкој службовало је више свештеника: Поп Јанко и поп Станко, о којима немамо много података; поп Ђорђије Поповић, парох турековачки, био је дуго година свештеник и по смрти сахрањен на гробљу код Цркве турековачке. Овај свештеник је син попа Јанка. Он је Цркви турековачкој купио минеј мај- јуни 1815. године. Дакле пре него што је Црква оваква каква је сазидана; јереј Драгутин Ђорђевић, постављен је 01. 08. 1936. године за пароха турековачког; јереј Димитрије Стојковић; јереј Милорад Стојановић; јереј Драгиша Јовић; јереј Стојан Пејић; јереј Светозар Станојевић. Дана 17. октобра 1986. године постављени су за нове турековачке парохе: јереј Љубиша Димитријевић, парох прве турековачке и јереј Живојин Ивановић, парох друге турековачке парохије.
Датума 1. маја 1987. године почело је ископавање темеља за нови конак у присуству Његовог Преосвештенства, епископа нишког господина Иринеја. Датума 13 јула. 1991. године конак је завршен и освећен од стране Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. Дана 17. маја 1994. године донета је одлука, а и добијен благослов од Његовог Преосвештенства, епископа нишког господина Иринеја да се Црква сруши делимично и подигне нова. Датума 15. августа почели су радови на Цркви. Вршено је ископавање темеља у дубини од 2,40м. Направљен је тзв. роштиљ од гвожђа и бетона. Носећи стубови су укопани 2м. Урађена је галерија и ударена прва плоча. Урађене су и постављене куполе. Године 1997. радови су се одвијали по плану и Црква је завршена 7. септембра 1997. године када је Његово Преосвештенсво, епископ нишки господин Иринеј изволио да освешта ову обновљену Цркву. Највећи ктитор овог храма био је г-дин Стеван Мишић, родом из Белановца који је живео у Пожаревцу.

Епархија нишка

  1. Намесништва
  2. Манастири
mapa-manastira-mala