КУЛТУРНИ ПРОГРАМ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА, ''ПРАВОСЛАВНО ГЛЕДИШТЕ О ПРОБЛЕМИМА АБОРТУСА И ВАНТЕЛЕСНЕ ОПЛОДЊЕ''

800x600 svetosavski dom u Nisu

Светосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Дванаесто по реду предавање, на дан 31. јануара, било је посвећено темама из области биоетике. На тему ''Православно гледиште о проблемима абортуса и вантелесне оплодње'' говорио је презвитер Стефан Цинцаревић, професор Призренске богословије Светог Кирила и Методија, привремено у Нишу.

РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: Након тумачења садашњих законских прописа о намерном побачају, прегледа како се овој теми приступало кроз историју медицине и која су законска решења постојала у средњовековној и нововековној прошлости западне цивилизације, предавач је истакао да је за цркву важно питање када дете постаје дете и када о њему говоримо као о личности. Сазнања пренаталне психологије упућују на то да људски живот почиње зачећем. Потврде да је дете живо још у утроби мајке могу се наћи у Светом писму Старог и Новог завета. Учења светих отаца такође су значајна за став цркве. Канони светих отаца изједначавали су абортус са убиством, независно од месеца трудноће. У наше време највише се овим питањем бави Руска црква, чији је незванични став, до доношења општеважеће саборске одлуке, најприхватљивији за читав православни свет. Српска црква истакла је захтев да се лекарима допусти приговор савести против обавезе вршења абортуса, али је наишла на велико противљење невладиног сектора. Након краћег описа поступка вантелесне оплодње и података колико је људи до данас рођено на тај начин, предавач је указао на неприхватљивост честе одлуке о уништавању вишка ембриона који том приликом настаје. Замрзавање, чување и слободно располагање тим ембрионима није морално оправдано са становишта цркве. Он је такође објаснио да примена донације семена и сурогат материнства при вантелесној оплодњи значајно нарушавају интегритет личности и брачних односа, те да имају штетан утицај на развој детета у каснијим фазама одрастања. Предавач се поново позвао на одлуку Руске цркве, донету 1998. године, у којој се осуђују методи зачећа који нису у складу са планом Творца и где се бездетни брачни парови позивају на усвајање напуштене деце.