Храм Светих царева Константина и царице Јелене у СврљигуПлан за изградњу првог храма у Сврљигу јавио се 1925. године, када је почела са радом Општина варошице Сврљига. Тада је оформљен и црквени одбор за изградњу Цркве. Црквени одбор 1926. године, доноси одлуку о почетку изградње храма да материјал који је прикупљен за Цркву не би пропадао. Изградња храма је брзо напредовала, па је већ 11. новембра 1928. године владика нишки господин Доситеј Васић освештао храм. О првом пароху Цркве у Сврљигу известио је ондашњи поглавар среза, који је једним својим актом из марта 1928. године обавестио грађанство да је за црквеног намесника Среза сврљишког постављен јереј Бранислав Ђорић, дотадашњи парох у Цркви црнољевачкој. До зидања храма светих Константина и Јелене у Сврљигу, народ се сабирао на богослужења у храму у селу Црнољевица. Храм цара Константина и царице Јелене у Сврљигу добија нови изглед, када је изграђена припрата.
Храм Светог пророка Илије у НишевцуСеверно од села, у подножју планине Богданице, налази се сеоски храм светог пророка Илије. Храм је подигнут 1890. године, а према подацима из најстаријег турског пописа, насталог између 1478. и 1481. године, у Нишевцу се помињу поп Валчина и Радослав брат попа. Овај податак указује на постојање богослужбеног места у XV века у селу. Храм је обновљен и освећен 2003. године.
Храм Светог Николаја у ДрајинцуХрам светог Николе у Драјинцу је новијег датума и налази се у центру села. Саграђен је 1938. године у византијском стилу, са шестостраним тамбуром и великим улазним вратима са два стуба. Живописана је 1938. године. Храм није грађен на остацима неког старијег сакралног објекта. У порти храма, лево од улазних врата укопан је стари крст, изрезан од камена пештера, према запису 1829. године, а обновљен је према запису, 1908. године. Крст је као и храм посвећен светом Николи. Подигнут у последњим годинама владавине Туркака,овај камен белег представља летописну истину времена у коме је настао.
Храм Свете Тројице у ПреконогиНа око два километаа југозападно од села, на месту званом Румењак, налази се новосаграђени храм Свете Тројице. Храм је изграђен на месту где је некада био стари храм. На месту где је сада саграђен нови храм налазе се и укопана два камена споменика. На једном који је камени крст, записано је „подиже село Преконога на Свету Тројицу 1926. године.“ Танашњи храм освећен је 2005. године.
Храм Светог Николаја у ЛалинцуХрам светог Николе у Лалинцу налази се на крају села. Подигнут је 1925.године. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и звоником над припратом. Грађен је у стилу карактеристичном за период између два рата, када су у Србији Цркве морале бити подизане са „особеним српским обележјима“,на чему је инсистирала и Црква и Држава,сагледавајући у томе могућност истицања националног интереса. Тај српско- византијски стил у овом периоду постаје државна уметност, односно званични архитектонски стил. Пројекти за Цркве у Србији рађени су у Министарству грађевина,тако да је највероватније и овај храм рађен по једном од тих пројеката. Храм је обновљен 2003. године.
Храм Свете Тројице у ГрбавчеХрам Свете Тројице налази се у непосредној близини села Грбавче. На улазним вратима на каменој плочи исписано је: „ Храм Свете Тројице подигоше сељани села Грбавче својим добровољним прилогом и снагом 1911. године. Обновљена 1990. године.“
Храм Светог пророка Илије и Светог Лазара у ГрбавчеХрам је подигла мештанка села Грбавче баба Јованка уз помоћ мештана 1922. године. Храм је обновљен 1994. године, а осветили су га свештеници Новица Митровић и парох Ћира.
Храм Успења Пресвете Богородице у ЦрнољевициХрам Успење Пресвете Богородице смештен је у средњем делу села. На храму су извршена новија дограђивања. Од старог објекта сачуван је само задњи апсидални део. Историјски извори указују на дубоку старост храма. Према подацима из пописа сакралних објеката нишке епархије из 1899. године, храм у Црнољевици Успење Пресвете Богородице зидан је за време Немањића.То потврђују и подаци о постојању села у XV веку. Село Црнољевица се први пут помиње у турском збирном попису Видинског санџака из 1466. године. У том најстаријем сачуваном попису сврљишког краја записано је, под нешто измењеним називом, село Црнилевце, које спада под Сврљиг, породица 25, неожењених 5. Село је улазило у састав тимара Јакуба, сина Бахшије.
Храм Светих апостола Петра и Павла у ГулијануПо запису који се налази на прагу храма, сазнајемо да је храм израђен 1933. године. Мештани казују да је на овом месту постојао мањи храм подигнут у другој половини XIX века. На звону храма записана је 1894. година. Храм је живописан 1933. године. У порти храма сачувана су два камена већих димензија, висине око два метра. Први камени крст је од пештера, са три полулопте и без икаквих орнамената. На њему је записано: „Свето Вознесење Христово слави село Гулијан под владом књаза српског Михаила Обреновића III 1868. лета.“ Други крст је од сиге и представља надгробни споменик на коме се запис веома тешко чита, због оштећења: “ Свети раб Пимен (?)“. Споменик је највероватније из средине XIX века.
Храм Светих царева Константина и царице Јелене у МанојлициНа месту званом Заједница, око 1,5 км источно од Манојлице, крај речице, а у подножју шумовитог узвишења, смештен је у прелепом амбијенту храм светих цара Константина и царице Јелене. У ограђеној порти много зеленила и старих храстова и борова. Храм је већих димензија. Поседује велику полукружну апсиду, која се пружа по читавој ширини и висини храма. Према запису у летопису храма у селу Гулијан, помиње се храм светих цара Константина и царице Јелене у Манојлици 1848. године. Недалеко од храма постоји зграда старог конака,настала највероватније половином XIX века. На улазним вратима храма стоји натпис на мермерној плочи: Црква и звонара обновљена 1989. године.
Храм Свете великомученице Петке у ИзворуХрам свете Параскеве на Врелу налази се на око два километрара југоисточно од села Извор. Храм је подигнут 1861. године. Иконе на иконостасу насликане су 1861. Године највероватније руком Милије Марковића, аутора живописа и иконостаса Цркве у Бољевцу. Изнад улазних врата храма налази се мања плоча са записом: „1866. година.“ Година изградње храма назначена је арапским и римским бројевима. Испод године исписани су ћирилицом почетна слова која значе: Михајло Обеновић III књаз Србије живља српског господара. Храм је подигнут на почетку друге половине XIX века,када се сврљишки крај већ налазио у саставу Србије и када је у Србији отпочела обнова српског стила у архитектури. Овај храм има сличности са Црквом у Бољевцу и са неким Црквама у околини Београда, посебно са Црквом у селу Винча, подигнутом 1852. године и у Великој Моштаници из 1858. године. Архитекра и протомајстор објекта није познат. Нема података да је у Министарству грађевина Кнежевине Србије пројектован овај храм, пошто су такви пројекти рађени тек осамдесетих година XIX века. Највероватније је овај храм градио неко од протомајстора из Македоније. Могуће да га је градио Андрија Дамјанов, који је 1857. године, започео радове на Саборној цркви у Нишу. По својим архитектонским вредностима, посебно што спада у ред објеката обновљеног српског стила, храм у Извору представља објекат вредан заштите. Због тога је 1986. године стављен под заштиту државе.
Храм Светог апостола Марка у Белоињу