Бабушничка парохија. Храмови у парохији

babusnicaХрам Преноса моштију Светог Николаја Чудотворца у Бабушници

Нема писаних трагова о његовој изградњи, али према казивању старијих мештана, изградња је почела још 1934. године. Темељ је освештао тадашњи епископ нишки Јован, а велико освећење храма још није извршено. Један део радова изводили су и Бугари за време Другог светског рата, због чега су га многи и називали бугарским храмом. После рата у храму се више није служило, временом је пропадао, нешто због зуба времена, а нешто због многих несавесних мештана који су се односили према храму као према нечему што има није свето, јер је наступило време најштетнијег облика комунизма чије се последице још осећају. Храм је коначно обновљен 2007. године за време свештеника Бранислава Младеновића и тада је и урађен иконостас који и данас краси храм. 2011. године за време свештеника Мирослава Бошњака је фрескописан олтар и осликане иконе поменутог иконостаса. 2012. године у порти је средствима из општинског и државног буџета је саграђен парохијски дом.


DraginacХрам Свете Тројице у Драгинцу

Саграђен је 1925. године на месту старијег храма који је постојао још пре 1840. године. То је једини храм на овој парохији у коме се служило и у време комунизма. Ипак и он је веома запуштен у том времену, па је 2012. године предузета обнова.Спољашњост храма је обновљена, а унутрашња обнова је у току. Свети престо није померан, тако да се у њему може служити. Испред храма налази се звоник са звонима из 1886. године, која је поклонио краљ Милан Обреновић.


ljuberadjaХрам Светог пророка Илије у Љуберађи

Постоји запис да га је изградио поп Никола о свом трошку 1869. године, а да су на освећењу била присутна два митрополита: митрополит нишки Калиник и митрополит пиротски Партеније.Поред храма налази се и парохијски дом.


strelacХрам Успења Пресвете Богородице у Стрелцу

Црква Успења Пресвете Богородице, подигнута је 1838. године. При овој Цркви од 1838. до 1879. године постојала је и школа у којој се под турским јармом образовало укупно 72 свештеника. Ова школа учинила је лужнички округ главним српским црквено- просветним центром у Отоманској империји. Школа је за непуних шездесет година свог постојања променила четири учитеља. Најзаслужнији за њено оснивање и шездесетогодишњи рад био је благочестиви прота Раденко Гмитровић, родоначелник благородне свештеничке породице која је изнедрила дванаест генерација свештеника. На корицама Триода Цркве светог Илије у селу Љуберађа, исписана је занимљива биографија свештеника Раденка Гмитровића. Биографију је по свему судећи записао његов син Глигорије Поповић, такође свештеник. Ову биографију први је објавио Т. Ђорђевић у свом раду „Белешке о школским обичајима у пиротском округу за време Турака,“ објављеном давне 1896. године у листу „Учитељ.“
У биографији између осталог пише, да је Раденко постао свештеник у Стрелцу, „где је како у своме селу, тако по оближњим селима провео 48 година као свештеник, поучавајући народ вери хришћанској. И доиста през времена свештенства његовог, у оне тужне дане, у којима крајевима још је била тирјанска рука владала, наш свештеник Раденко поднео је доста великих мука и невоља, јер је увек тужио за ослобођеном Србијом, и молио Бога, да доживи онај радосни дан, и да види његово отечество, да се саједини са мајком својом Србијом. И заиста Бог му је услишио молитву, и он је видео своје место ослобођено, на пре две године своје смрти. Он је увек био непоколебив и бранио је до последњег часа своје стадо од сваког зла и нападаја. Оваком доблестном свештенику и служитељу олтара Божијег, нека му је вечна слава!“
Одмах по постављењу, почео је изградњу Цркве, коју Турци нису ометали. Веома проста грађевина са апсидом и отвореном припратом, брзо је живописана и у потпуности завршена већ 1838. године. На порталу изнад улазних врата записано је: „Овај божанствени и свештени храм исписа се 1838. године, за време попа Раденка, сина Гмитова.“ Исте године, поред Цркве је направљена и мала кућа покривена сламом у којој је основана школа. Децу из Стрелца и околине учио је у периоду од 1838. до 1843. године свештеник Раденко Гмитровић. Године 1843. свештеник Раденко довео је још једног учитеља из Лесковца, који се звао Јован. По занимању је био конопчар, који је у Стрелац дошао да ради као надничар. Како је био писмен, постављен је за учитеља. Јован је 1846. године рукоположен за свештеника и постао је парох у селу Љуберађа. На његово место, свештеник Раденко, доводи новог учитеља Миленка Поповића, свештеничког сина из села Големо Боњинце. У школи је учитељевао шест месеци, да би након тога наследио свог оца на парохији у селу Големо Боњинце.
У међувремену, подигнута је око 1845. године нова школска зграда од чврстог материјала, која је постојала до друге половине XX века. Након Миленка Поповића, учитељ је био Ђорђе Николић из Ниша. Овде је учитељевао три године, до 1849. године, када је постао свештеник у Нишу, са парохијом у селу Међурово.
Од краја 1849. до почетка 1857. године, једини учитељ био је свештеник Раденко Гмитровић. На Богојављање 1857. године у школи почиње да предаје Раденков син Глигорије Поповић, који ће свог оца наследити на стрелачкој парохији, а касније бити парох љуберађски. У посном Триоду Цркве светог пророка Илије у селу Љуберађа налазе се имена 72 ученика стрелачке школе који су постали свештеници широм нишке и нишавске митрополије. Последњи свештеник који се тамо школовао, био је прота Светислав Жујовић (1863.- 1943.), парох бабушнички.

Епархија нишка

  1. Намесништва
  2. Манастири
mapa-manastira-mala