Белопаланачке парохије. Храмови у парохијама

belaPalankaХрам Вазнесења Господњег у Белој Паланци

У центру вароши налази се Црква Христовог Вазнесења за коју је Каниц у поводу њене изградње забележио да се након ослобођења од Турака 27. децембра 1877. „хришћанско становништво из околине одмах бацило на рушење тврђаве. Њен источни и јужни фронт, заједно са свим турским зградама, послужили су као каменолом за Цркву Христовог Успенија. Годину дана након ослобођења од Турака варошани Беле Паланке се обраћају министру црквених дела са молбом да се омогући градња Цркве.“ Пројектант белопаланачке Цркве је био арх. Милорад Рувидић, стални наставник (историје архитектуре, византијске архитектуре и архитектонских проблема) архитектонског одсека Техничког факултета у Београду. На основу предрачуна и плана нишког дежурног судије духовног суда од 3. јула 1905. године упућеног министру просвете и црквених дела на ревизију и одобрење, министар је 14. маја 1903. године донео решење о одобрењу градње нове Цркве у Белој Паланци. Градњу је требало извести према плану и предрачуну израђеном у Министарству грађевина, тако да Црква има површину од 132,63 m2 и висину заједно са кубетом од 21,15 m. Радови су почели 1909, а завршени су 1910. године. Уобичајено - основа је триконхоналног типа и са свим фасадама, сем источне, подељеним по хоризонтали на три поља кордон венцима и по вертикали полуколонетама на угловима где се сустичу углови апсида. Доње ивице прозора се подударају са доњом ивицом кордон венца, а горње одвајају површину испод кровног венца на којима се истичу мање розете са крстовима. Црква је омалтерисана и данас обојена, тако да се полуколонете и кордон венци јасно издвајају својом цигла бојом од основе, која представља неку средину између драп и розе боје. Пре ове рестаурације фасаде, Црква је била обојена хоризонталним наизменичним тракама тамно окер и пурпурне боје. Улаз на источној страни је подигнут на три степеника, са два бочна пуна стуба и два полустуба који носе трем, а западно прочеље има трапезни облик. Градња одговара тзв. ханзеновом стилу. Црква ја задржала горе наведени облик све до 2010. године, када јој је дозидана припрата и обновљена целокупна фасада како би се све лепо уклопило (основа је беле, а розете цигла боје). Наредне године постављен је нов иконостас и урађен је штампани бетон на поду,после чега је започето и фрескописање храма које је и даље у току.


palanka staraСтара црква у Белој Паланци

Пре данашње главне цркве лоциране у центру вароши, белопаланчани су користили Цркву на старом гробљу. Око 1835. године четрдесет српских кућа је саградило ову Цркву уз постојеће старије здање на старом паланачком гробљу. У њој се служило све док се није порушила и њену улогу није преузела Црква у центру вароши. О најстаријој Цркви на бившем белопаланачком гробљу се ништа не зна, сем године њене доградње – око 1835. године. Рустичан и груб начин градње најстаријег дела очито говори о веома старом настанку. Последњих година активно се ради на обнављању ове Цркве. Обновљени су и сазидани зидови и стављени под кров, тако да сада предстоји сређивање унутрашњости храма и порте око њега.


osmakovoХрам Светог великомученика Георгија у Осмакову

Село се налази седам километара северозападно од Црноклишта. Црква светог великомученика Георгија је подигнута на старијем култном месту, о чему сведоче фрагменти касноантичке пластике. Црква је једноставна, једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом. На истоку има олтарску апсиду и споља и изнутра полукружног облика. Светлост продире у унутрашњост храма кроз три прозора на источној,северној и јужној страни. На западној страни је улаз изнад којег је избачени полукружни лук као једини декоративни елемент. Црква је споља омалтерисана и окречена. На унутрашњим зидним површинама налазе се остаци фресака. Распознају се Благовести, Причешће Апостола, Рођење Христово, Богородичино Успење. Судећи по стилским и иконографским одликама, недовољно очувани живопис потиче из првих деценија XVII века, када је вероватно и Црква саграђена.


moklisteХрам Светог архангела Гаврила у Моклишту

Овај храм подигнут је 1838. Године и посвећен је Светом Архангелу Гаврилу. У истом периоду поред храма подигнута је и звонара. На самом улазу у храм озидана је припрата. На зидовима, висине једног метра, постављени су дрвени стубови и кров од ћеремиде. На овом храму ништа веће није поправљано све до деведесетих година прошлог века. Брдо које се налази одмах иза Цркве дуги низ година спуштало се ка храму, што је покренуло тадашњег свештеника Божу Недељковића и верни народ да започну реновирање ове светиње. Прво су урађени земљани радови, а затим и грађевински. Радови су текли релативно брзо, тако да су и Црква и звонара у потпуности обновљене. Храм је осветио епископ нишки господин Иринеј. 2010. године саграђена је и припрата, што је овом храму вратило првобитни изглед.


VranisteХрам Светог великомученика Пантелејмона у Враништу

Село Враниште смештено је на око 3 километара северно од пута Бела Паланка-Пирот. По предању становника, Црква је саграђена 1896. године. Црква је некада била у центру села, али се због расељавања становништва она сада налази на око 500 метара испред села. Малих је димензија и поседује припрату са звоником. Памте се три реконструкције Цркве: 1939, 1982. и последња реконструкција 2000. године. При последњој реконструкцији дограђена је Црква за око 1 метара, замењена је читава кровна конструкција, срушен је стари трем и изграђен нови са звоником.


gradisteХрам Свете Петке у Градишту

Параклис свете Петке налази се у центру села Градиште (општина Бела Паланка). Сматра се да је подигнута крајем XIX века. Од сачуваних докумената везаних за ову Цркву, најстарији је један који је пронађен у рушевинама оближње сеоске куће. У њему се помиње да је Црква 1898. године стајала под кровом, да је била сазидана од тврдог материјала просте израде и да је тада припадала Ц.О. врандолској чији је парох и вршио службе у њој. Такође се говори и то да је саграђена уз помоћ и залагање тадашњих мештана. По свему судећи капела је први пут обнављана око 1930. године што нам казују пронађени стари рачуни за грђевински материјал на име Цркве. У таквом стању била је све до почетка другог светског рата,а затим је за његово време разрушена и потпуно напуштена. Најзад 2009. године малобројни мештани села одлазе код свог свештеника и уз благослов епископа нишког покрећу обнављање овог храма. Најпре је раскрчено растиње и жбуње како би се дошло да старих темеља.Затим кренули су и грађевински радови,тако да је ова капела већ 2011. године била сазидана од природног камена и стављена под кров. Радови су настављени и следеће године дограђена је припрата, завршена је унутрашњост Цркве и постављен је нов иконостас. Од недовршених радова остала је спољна фасада и уређење порте,што се планира у што скорије време.


Храм Светог Илије у Клисури

Почетком ХХ века у овом селу откривено је црквиште светог Илије у атару села познатијем као „стара Црква.“ Највероватније да је ту некада и била Црква, будући да су на том месту пронађени темељи и зидови у облику православног храма. 1907. године мештани села доносе одлуку о изградњи новог храма у центру села. Удруженом акцијом сакупљају и преносе сав материјал старог црквишта који је могао да се искористи за изградњу новог храма. Убрзо након прикупљања материјала кренуло се и са изградњом, која је трајала око пет година. Око овог храма, на дан светог Илије, и данас се окупњају малобројни мештани села Клисура.


CrnoklisteХрам Светих апостола Петра и Павла у Црноклишту

О овом храму не постоји пуно података. Село Црноклиште се налази поред ауто-пута Бела Паланка-Пирот. Храм светих Апостола потиче највероватније са почетка XVII века. По причи мештана обнављан је више пута. 2014. године обновљен је последњи пут, када је на старим темељима саграђена и нова припрата, што је Цркви вратило првобитан изглед. На унутрашњим зидовима храма назире се стари фрескопис, док су зидови припрате изглетовани и окречени. После више година обновљен је и богослужбени живот при овом храму.


rekaХрам Светих Ћирила и Методија у Црвеној Реци

Црква у Црвеној Реци посвећена је светој браћи Кирилу и Методију. Црква је зидана од 1934. до 1947. године највећим делом финансијском помоћи Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије јер су у њој, испод олтара, сахрањене кости изгинулих војника који су погинули на Шпајском брду спречавајући надирање Бугара у Првом светском рату од 16. до 20. октобра 1915. године. Црква је грађена у време свештеника Јована Аранђеловића у којој је он и сахрањен. Обнова Цркве започета је 1992. године, а 2000. године обновљена је у потпуности кровна конструкција, кровни покривач, целокупна лимарија и фасада храма. Уграђена је камена розета на улазним вратима. 2009. године урађена је прилазна стаза до Цркве, а 2011. године је рестауриран иконостас.


MokraХрам Рођења Пресвете Богородице у Мокри

Црква у Мокри посвећена је Рођењу Пресвете Богородице ( Мала Госпојина). Црква је грађена у периоду од 1911. до 1924. године. Овај застој се десио због наступања Првог светског рата. Црква је освећена 1925. године од стране епископа нишког Доситеја. Летописи говоре да је на месту цркве у XIX веку постојала је дрвена Црква. Црква је реновирана 2010. године, највећом заслугом протосинђела Серафима Живковића.


SpajХрам Свете преподобномученице Параскеве у Шпају

Црква у селу Шпај посвећена је преподобној мученици Параскеви и саграђена је 1869. године. Последњи пут је обновљена у периоду од 1998. до 1999. године залагањем свештеника Драгија Илића и мештана села Шпај. Извршена је комплетна реконструкција пода, крова, урађен је нови иконостас и фасада, ограђено је двориште храма. Освећење је извршио тадашњи епископ нишки господин Иринеј у јесен 1999. године.


Miranovacka kulaХрам Светог Јована Крститеља у Мирановачкој Кули

Црква у селу Мирановачка Кула посвећена је Светом Јовану Крститељу. Црква је саграђена без одобрења министарства 1935. године. Првобитна намена Цркве имала је за циљ да буде спомен костурница тј. да војска која је погинула у том крају буде сахрањена у олтарском делу као што је то урађено у Цркви свете браће Кирила и Методија у Црвеној Реци. Вођени том намером, ова Црква у Мирановачкој Кули има доста сличан облик са Црквом у Црвеној Реци. Ова замисао никада није остварена. Летописи говоре да је највећи иницијатор за грађење овог храма била најзаслужнија учитељица Даница Живковић. Црква је обновљена 1987. године, када је освећена од стране епископа нишког Иринеја.


Gornji StrizevacХрам Светог Николаја у Горњем Стрижевцу

Храм је посвећен светом Николају Чудотворцу. Саграђен је 1857. године, о чему постоји сведочанство на једној каменој плочи на улазу у храм. Помињу се тадашњи свештеници Георгије и Живко, као и ктитори Живко, Коста и Стојан. У Цркви се служило до 1976. године, а након тога Цркву је задесила иста судбина као и већину других са ових подручја-запуштена је и временом уништена. 2009. године започета је обнова. Груби спољашњи радови су углавном завршени, док се унутрашњост још уређује. Поред Цркве је звоник са два звона на којима пише да су их приложили за време краља Милана, сељани Стрижевца 1887. године. Поред поменутог храма у овоме селу постоје и три места, на три различите стране села, са каменим или дрвеним крстовима- Богородичин крст, Светониколски крст и Петров крст. Ту се народ окупљао једном годишње код сваког од крстова. На Богородичином каменом крсту стоји година његовог подизања- 1838.

Епархија нишка

  1. Намесништва
  2. Манастири
mapa-manastira-mala