ПАТРИЈАРХ ДИМИТРИЈЕ КАО ЕПИСКОП НИШКИ

250px-PatrijarhDimitrijePavlovic

На катедри епископа нишких значајно место припада и Епископу Димитрију Павловићу, потоњем Патријарху васпостављенеи обновљене Српске Патријаршије.
Епископ Димитрије долази на трон нишке епархије у време владавине кнеза Милана Обреновића. Његов долазак пада у време смене митрополита Михаила као и епископа који су били верни митрополиту и канонском уређењу Цркве . За митрополита Србије изабран је Теодосије Мраовић,који са новим епископима установљује нову јерархију , познату у историји и као неканонска или напредњачка јерархија.

Први неканонски епископ нишки био је Нестор Поповић, изабран 1883. године који се приликом обиласка неготинске епархије разболео и умро само годину дана касније,1884.године.

За нишку епархију требало је изабрати нову личност која ће управљати Црквом Христовом и повереним стадом . Избор је пао на Димитрија Павловића, тадашњег професора Богословије у Београду.

Димитрије Павловић је рођен 5. октобра 1846. године у Пожаревцу. Основну школу учио је у Пожаревцу ,Великом Селу и Београду .После завршених пет разреда гимназије уписује Београдску богословију коју је завршио 1868. године(1). Завршивши богословију најпре је био учитељ , да би се касније оженио Јеленом, ћерком свештеника Луке Радовановића,пароха у Лапову.Рукоположен је 1870.године у ђаконски а потом и у презвитерски чин и постављен за капелана у Лапову.Оставши после три године удовац уписује се на Велику Школу у Београду 1874.године, где завршава филолошки одсек . После завршетка студија постављен је за суплента у Београдској богословији а 1882.и за професора, саког места je изабран за Епископа нишког. Хиротонисан је 11.маја1884.године .

У Хришћанском веснику за 1884.годину налази се извештај о избору професора богословије, свештеника Димитрија Павловића, за епископа нишког.Његов избор ускоро је потврдио и Краљ Милан о чему такође пише Хришћански Весник:“Његово Височанство Господар и Краљ Србије Милан I благоволео је 31.октомбраов.године изабраног сабором свешт.Димитрија Павловића професора богословије  за епископа нишког потврдити.“ (2)

Своју прву Архијерејску Литургијуу Нишу епископ Димитрије служио је на дан Светог Николе када се и први пут обратио верном народу као новоизабрани нишки епископ.Верни народ Божји окупљен на Светој Литургији ,тада је први пут чуо живе речи новог архипастира и добио посланицу. У посланици се епископ нишки Димитрије обратио следећим речима :„Свему благовјерном свештенству и богољубљеном стаду нишке епархије искрени поздрав и архијерејски благослов.Овом Посланицом објављујемо свима, да смо по освећењу благодатном силом Духа Светог и по одобрењу Краља Милана Првог , примили управу нишке епархије и приспели у своју столицу.“ (3)

Епископ Димитрије се најпре обратио својим саслужитељима-свештенству, указујући му на важност и значај свештеничке службе.„Свештенство позивамо, да високо уважава свој свети чин и настојничку дужност у дому Господњем имајући свагда на уму тешку одговорност, која на страшном суду очекује неуредног и немарног служитеља божјега олтара ( Лука 12,46.) Да не би овакве осуде допали , нека се свештеници живо старају да свако дело Божије врше са пуном преданошћу и љубављу према Богу и према пастви својој.“ (4)

У своме обраћању верном народу, он саветује и упућује да живе у врлинама ,да слушају своје духовне пастире , помажу оне који су у невољи и оскудици,да буду у миру , да гаје љубав међу собом као и да помажу напредак своје земље.

Долазак на катедру епископа нишких захтевао је доста ангажовања и рада. Сучеливши се одмах са многобројним проблемима, нарочито по питању организације живота и рада саме епархије,епископ Димитрије предузима потребне кораке најпре на пољу просвећености свештенства у повереној му епархији .

Први и основни проблем била је недовољна припрема многих свештеника ,који су се на служби затекли из доба турске владавине ,а који нису имали ни основно богословско знање , због чега епископ Димитрије покреће школу за исте свештенике .Да би успео своју намеру да реализује , потребна му је и билаи подршка државе, те он тражи помоћ од министра просвете и црквених послова. Није било лако да се обезбеде средства за рад ове школе али и поред тада постојећих проблема успео је чак и да организује практична предавања из Пастирског Богословља, која је лично он држао ,затим црквеног правила са администрацијом, као и Хигијене. За ове предмете одређени су наставници као и лекар који ће водити бригу о њиховом здрављу за време трајања ове практичне припремне школе. Поред осталих служби,у Црквама се сваког данаслужила Литургија , за коју су били одређени чредни свештеници , а под надзором дотичних наставника као и самог епископа Димитрија .Настава се одвијала у Скупштинској сали,а то је у данашњој основној школи „Учитељ Таса“ у Нишу и у једној просторији код Цркве Светог Николе.

Велики проблем био је недостатак зграде епископије и Духовне конзисторије јер је у Нишу тада, није било. Тако даепископ Димитрије покреће и то питање тражећи за ту сврху помоћ од министарства.Нажалост и поред великог залагања и великог броја преписки са министарством просвете и црквених дела, зграда епископије није подигнута,тако да је епископ Димитрије становао у приватној кући.

У то време укинута је неготинска епархија тако даод 1.децембра1886.године у састав нишке епархије улазе: топлички ,врањски ,пиротски,књажевачки,црноречки и алексиначки округ. Ово је значило још више рада и пастирске делатности епископа Димитрија .

Његовом иницијативом покреће се часопис „Црквени гласник“,који је уређивао прота Димитрије Алексић из Лесковца. Овај часопис је био орган нишке епархије, јер су у њему били чланци и поуке за свештеничко духовно усавршавање,као и хронологија догађаја о животу и раду епархије .Часопис је излазио пуне три године ,и био је материјално и морално помогнут од стране епископа Димитрија. За велике празнике епископ је редовно је упућивао посланице верном народу и свештенству.Такође је под његовим председништвом радио и пододбор „Црвеног крста“.

За време епископа Димитрија од 1.септембра 1887.године први пут се огласила и Црквено-певачка дружина„Бранко“,која и данас постоји и својим певањем представља Ниш, своју епархију и свог архијереја .Такође , у Нишу се 1888.године са благословом епископа Димитрија оснива исвештеничко удружење.
Епископ Димитрије је важио за врло објективног епископа ,који се нарочито старао о манастирима , свештеничким удовицама и њиховој деци,предузимајући адекватне мере да се оснује фонд за њихово издржавање.

Повратком митрополита Михаила у Србију и након непуних пет година боравка на катедри нишких епископа , епископ Димитрије подноси оставку Он одлази у Француску, у Париз,да би се 1894. након учења књижевности и философије вратио у Србију.

После измирења јерархије изабран је за шабачког епископа,а по упокојењу митрополита Инокентија изабран је за митрополита Србије . У време првог светског рата митрополит Димитрије заједно се са војском и краљем повукао из Србије али ни тада његов духовни рад није изостао.

Васпостављањем Српске Патријаршије митрополит Димитрије је 1920. године изабран за Патријарха Српског.



1.Сава ,Епископ шумадијски ,српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд – Подгорица – Крагујевац ,1996. стр. 163.
2.Хришћански весник ,часопис духовни за хришћанску поуку и црквену књижевност,излази у месечним свескама,година VI,БРОЈ 11,Београд,новембар 1884.
3.Хришћански весник ,година VII,броj 1,Београд 1885.стр.66
4.Исто,стр.66