Верско Добротворно Старатељство


Свака крштена душа као благословени уд Тела Христовог, призвана је да буде мисионар у најширем смислу те речи и да носи опште црквено апостолско служење. Због тога је сваки православни хришћанин у обавези да постане свестан одговорности сведочења које је постављено пред њега. У ритму дисања ваља нам увек понављати речи Св. Апостола Павла -...“јер ако проповедам Јеванђеље, нема ми похвале, јер ми и обавеза налаже; и тешко мени ако не проповедам Јеванђеље“ (I Кор. 9,16).

Ми, савремени мисионари, у своме делању као никада раније морамо да проналазимо не стандардне приступе. Предање и миленијумско искуство Цркве су нам смернице, али не и круте ограде и међе које нам скучавају простор или нас чине пасивним посматрачима догађаја који струје око нас. Стечено апостолско и отачко искуство треба некада преточити у само један разговетан и разумљиви sms, у један ликовни приказ, апликацију за мобилни телефон или топао и искрен осмех.

Савремено друштво готово да не разуме љубав као жртву, као свецело давање, већ је у најбољем случају поистовећује са релацијом дам ти – даш ми или чулно инстиктивно – страственим опитом, где царује хедонизам или реципроцитет интереса. Савремени мисионар мора из пета да протресе тога глиненосасудног дезинтегрисаног сурогата личности и поврати му иконичност, односно боголикост.

Мисионари окупљени око ВДС-а при храму Св. Пантелејмона, нису кабинетски мудраци, ми смо делатни творитељи. Покушавамо да направимо идеалну пропорцију и Мартине и Маријине жеље да угодимо и служимо Господу и ближњима. Тренутна циљна група су нам деца предшколског и школског узраста. Цртамо, сликамо, играмо народне игре и балет, учимо математику, матерњи и стране језике, појемо, рецитујемо и оно што обједињује све ово-молимо се Богу. Афирмишемо несебичност, смирење, непоколебљивост, ревност, срдачност... Lex orandi, lex credendi.
Дечија срца су чиста. Њихово сито је крупно и порозно и на те добре душице се најбрже таложи нечистота и муљ овога света. Молимо Бога да и њих и нас укрепи да знамо да разлучимо врлину од греха, непролазно од пролазног, вечно од трулежног.

Славимо Господа и благодаримо нашем Преосвећеном Епископу на благослову и могућности да Цркви будемо на ползу и сваку корист.

попадија Сања Цветковић – наставница ликовног
222