МАНАСТИР СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - АЈДАНОВАЦ

Ajdanovacki manastir123
     На обронцима планине Јастребац, недалеко од Прокупља, налази се манастир посвећен светог великомученику Георгију. Манастир се налази у селу Ајдановац, а предање казује да је село, а и манастир са њиме, име добило по неком турском бегу Ајдану, који је примио монашки постриг, у знак благодарности Богу за спасење и настанио се у близини ове светиње.
     Тачно време подизање ове светиње није познато, али ако се узме у обзир архитектура и живопис храма, преовлађује мишљење да је манастир подигнут у време Немањића, највероватније у време владавине краља Милутина, или непосредно по турском освајању Балкана.
Сачувани натпис у манастирској Цркви сведочи да је храм подигнут као метох манастира Наупаре, а живописан 1492. године уз помоћ ктитора, игумана Данила и Матеја и приложника. Манастир се помиње у турским тефтерима из XV и XVI века и поседује велико имање. У манастиру је постојала школа, а била је развијена и преписивачка делатност. Манастирска Црква је неколико пута страдала, први пут највероватније у XVII веку. Б. Ђинђић бележи да су после Прве сеобе Срба 1690. године Арнаути, након опустошења Топлице разграбили манастирско имање, али и да је један од њих, по имену Ајдан сачувао манастир од даљих пустошења. По њему је манастир у примио турско име Ајдановац.
     Манастир је дуго био пуст, а манастирска Црква је обновљена тек 1887. године. Након Берлинског конгреса и ослобођења Топлице 1878. године, Турци и Арнаути бивају протерани. 1899. године, Феликс Каниц посетио је овај манастир и записао да је манастирска Црква тада била „једина богомоља у целој области.“ Каниц бележи да је Црква обновљена 1884. године, али је вероватније да се то догодили 1887. године. Обнову манастира је помогао краљ Милан Обреновић, који је сазидао манастирске конаке и спомен чесму.
Ajdanovac stara fotka     Након избијања Првог светског рата, почетком 1915. године Бугари су окупирали Топлицу. Почетком 1916. године опљачкали су манастир и спалили конаке. Тек по завршетку рата, уз помоћ Српске владе, подигнути су нови конаци, а манастир обновљен. До 1936. године служио је као парохијски храм, када је поново преображен у манастир. Манастир је поседовао велике земне поседе.
     Манастирска Црква је једнобродна базилика, издужене правоугаоне основе са апидом на Истоку. На западној страни је припрата, испред које се налази зидани трем из каснијег периода.
     Манастирска Црква је живописана 1492. године, руком непознатих зографа, највероватније провинцијских мајстора из северне Грчке. Живопис није комплетно сачуван, а рестауиран је 1996. и 1997. године. Најбоље је очуван зид на северном делу припрате и представља рад из првог периода живописа. Наос је живописан највероватније у XVII веку. У манастиру је неким чудом остало сачувано неколико богослужбених књига из XVIIIи XIX века. У Цркви се чува и једна велика светиња, кивот са моштима светог пророка Наума. Иконостас је новијег датума, израђен у неокласицистичком стилу, а даривао га је краљ Милан Обреновић.
31. марта 1970. године манастир је стављен под зашититу Државе под редним бројем СК 236, као културно добро од великог значаја.

Нема више чланака у овој категорији. Ако се приказују поткатегорије, оне могу да садрже чланке.

222