КУЛТУРНИ ПРОГРАМ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА, ''ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ГРЕХА ВЕЋА ЈЕ БЛАГОДАТ НЕГО ОСЛОБАЂАЊЕ ОД НЕВОЉЕ'', АНАЛИЗА ШКОЛСКЕ ЛЕКТИРЕ ''РОБИНСОН КРУСО''

800x600 svetosavski dom u NisuСветосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Шеснаесто по реду предавање, на дан 14. марта, одржано је на тему ''Ослобађање од греха већа је благодат него ослобађање од невоље – мотив из школске лектире Робинсон Крусо''. Предавачица је била Кристина Костић, дипломирани филолог за српски језик и књижевност и вероучитељица у ОШ ''Иван Горан Ковачић'' у Нишкој Бањи.

РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА
У једном од најпознатијих дела основношколске лектире, књизи ''Робинсон Крусо'' Данијела Дефоа, могу се уочити многи хришћански мотиви који нису били истакнути у школским анализама претходних деценија. Име Божје у овом роману поменуто је око сто четрдесет пута. Општа тема књиге је потреба главног јунака да проникне у тајну духовног живота и у смисао људског постојања. Вођен том потребом, он сагледава целокупан свој живот, налазећи разлоге и узроке невоља у којима се нашао. У прво време он благодари Богу само за избављење од смрти, да би касније у његовом животу настао период преображаја и богопознања. Након тог преокрета он изводи закључак да је ослобођење од греха много већа благодат него ослобођење од самих невоља.
Почетни узрок својим невољама Робинсон увиђа у непоштовању родитеља и напуштању њиховог дома из жеље за пустоловинама. То је грех који ће га пратити свих двадесет осам година боравка на острву. Први део књиге садржи изванредне описе заборава и потискивања савести јунака приче. После бродолома, његово благодарење Богу било је брзо замењено негодовањима и разочарењима. Даља размишљања о Богу и спасењу он уобличава кроз схватања шта је у његовом положају зло а шта добро. У прво време његове мисли обележене су уздањем у себе и у своје снаге. Опомене које добија кроз земљотрес, тродневну грозницу и кошмарно сновиђење означавају почетак његовог преображаја. Тада долази до промена у његовом односу према Богу. Робинсон размишља о природи као творевини Божјој, спознајући Бога као онога који управља свиме што се догађа. Он свакодневно чита Библију, благодари Богу за добро, моли се за дар покајања и сећа се својих грехова, под теретом кривице која му притиска душу. Такође, он пости, празнује недељу и гласно исповеда своје грехе. Робинсон исказује веру и наду у вечни живот, из којих проистиче нова захвалност за животна добра, са потчињавањем вољи Божјој. Његов први сусрет са људима прати одустајање од могућности да убије групу људождера. Кроз дуго време дружења са Петком, он увиђа све узвишене стране људске личности. Робинсон води са Петком многе разговоре о вери и смислу живота, налазећи да би непросвећени људи могли бити бољи верници од цивилизованих. При повратку у свет Робинсон закључује да људи тако мало виде пред собом, а имају разлога да се ослоне на великог Творца света.
Да ли су нам потребне све невоље кроз које је прошао Робинсон Крусо, како бисмо дошли до ставова до којих је он дошао? Бог је увек са нама, чак и на пустом острву – закључила је своје предавање Кристина Костић. Њена обрада теме је врхунски пример добре корелације верске наставе са школским градивом из српског језика. То указује на изузетну корист постојања верске наставе у школама, као и ангажовања квалитетних вероучитеља који су у стању да изврше што већи број оваквих анализа. О томе сведочи нарочито велики број посетилаца на овом предавању, међу којима су били директор ОШ ''Иван Горан Ковачић'' у Нишкој Бањи, где предаје Кристина Костић, као и месно свештенство - садашњи и бивши надлежни парох, родитељи ученика, пријатељи и други зеинтересовани.
222