ПРОГРАМ ПРЕДАВАЊА ИЗ СВЕТОГ ПИСМА У ЦРКВИ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У НИШУ, ВЕЛИКОПОСНА БИБЛИЈСКА КАТИХЕЗА ПРВА

hram sv cara konstantina i jeleneЦрква Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу са благословом Његовог преосвештенства епископа г. Теодосија наставља свој недељни програм предавања из Светог писма, циклусом великопосних библијских катихеза. Сваке среде у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања из Светог писма. Прва по реду великопосна библијска катихеза одржана је на дан 8.марта. Предавач је био јереј др Бобан Димитријевић, професор Призренске богословије Светог Кирила и Методија привремено у Нишу.


Резиме:
У првој великопосној библијској катихези, предавач јереј др Бобан Димитријевић изнео је, по његовим речима, неколико уводних напомена везаних за схватање поста на основу читања из Светог писма. По речима Спаситеља, нема потребе да његови ученици посте док је женик с њима – када се буде узео од њих, онда ће постити. Мотив женика и невесте је чест израз из Светог писма који описује однос Бога са изабраним народом. Присуство женика је метафора за радост заједништва са Богом, а одузимање женика односи се на период између два Христова доласка. С обзиром на то, пост је главна категорија хришћанског живота, везана за ишчекивање поновног Христовог доласка. Држањем поста хришћани исказују да се Бог у њиховом животу налази испред свих других вредности.
Велики пост је начин живота православних хришћана, чији је циљ сусрет са васкрслим Христом. Историјски, он је настао као спој две различите праксе: припреме оглашених за свето крштење и обележавања спомена на страдање Христово. Током шест недеља трајала је духовна подршка читаве цркве оглашенима у њиховој припреми, док се током Страдалне седмице пост држао у спомен на Христово распеће. Велики сабор на Криту 2016. године први пут је саборски потврдио постојеће праксе за све постове у православној цркви. Такође, на том сабору истакнуто је да пост није непосредна припрема за свето причешће, већ израз подвижничког карактера хришћанског живота. Припрема за свето причешће је само тотално уздржавање од хране и пића од поноћи уочи свете литургије.
Велики пост везан је за празновање Пасхе, што је друго име за Христово васкрсење. Пасха је израз из старозаветне историје, који се односи на ослобођење народа из мисирског ропства. Његово значење је пролазак, избављење. Христова Пасха је излазак из ропства смрти и греху, ради уласка у Царство Божје, заједницу народа Божјег са Господом. Пасха је пролазак из смрти у живот, наша победа над смрћу. То је духовна категорија схватања поста. Проблем данашњих хришћана је то што живимо као да је реч о давнопрошлом историјском догађају који нема никакве везе са нашим животом. Смисао поста налазимо у другим стварима и мотивима, не у Божјем плану за спасење човека. То је последица заборава на смрт и на ропство греху. Пост треба да буде поновно откривање перспективе и смисла сопстеног постојања у васкрслом Христу.
Да би то било могуће, потребно је вратити се на речи новозаветне поруке: ''покајте се, јер се приближило Царство небеско''. Уочи Великог поста у цркви се чита еванђеље о блудном сину, које се назива и еванђељем покајања. Покајање је промена начина размишљања и више од тога: промена целокупног човековог психофизичког састава. Читање прве недеље Великог поста садржи речи ''дођи и види'', што је позив онима који се припремају за свето крштење, али и позив који се односи на све нас којима је потребно покајање. У апостолском читању из посланице Јеврејима упућује се на значај вере као основе онога чему се надамо и потврде ствари невидљивих. Ове речи односе се на остварење цркве у Евхаристији. Оне су позив на живот супротан одавању материјалним добрима овога света. Православни хришћани схватају спасење као дар Божје благодати, на који они одговарају подвигом. Тај подвиг није самодовољно човеково спасавање, већ израз окренутости срца Господу. Покајничка богослужења током Великог поста исказују тугу хришћана због сопствених слабости, која се претвара у тиху радост наде да ће нас Господ примити.
Духовна припрема за улазак у ту атмосферу може се тумачити на основу поука из еванђеља која се читају у недељама уочи Великог поста. Прво припремно еванђеље, о Закхеју, говори о преусмеравању жеље и срца ка Господу. У читању о митару и фарисеју истиче се пресудна важност врлине смирења и самоунижавања. Еванђеље о блудном сину описује покајање као долазак себи у далекој земљи и повратак дому свога оца. У читању о Христовом суду говори се о делатној љубави као критеријуму благослова и наслеђа Царства Божјег. У недељу уочи самог поста даје се поука о опраштању као мери нашег спасења, а љубав са ближњим истиче се као једино правило живота које опстаје за вечност. Пакао у којем обитавамо управо се садржи у немогућности праштања, у мржњи и зломапћењу, као и у позицији оних који не чине дела љубави, старијег брата блудног сина или фарисеја из еванђелских читања током припремних недеља. То је брига коју треба имати на уму током Великог поста.DSC 0008предавање м
DSC 0005предавање м
222